AMERIČKI MEDIJI: Đukanović rasprodao Crnu Goru

Podeli vest!

Šta je tajna Đukanovićevog uspeha? Odgovor je depresivno predvidiv: klijentilizam i kupovima – ili, zavisno od perspektive, krađa moći – navodi Taunhol (Townhall).

 

Ovaj inače omiljeni magazin porodice Tramp u svom tekstu pod nazivom “Ništa nije ostalo da se ukrade” piše da “kao evropski vladar sa nadužom karijerom, iznenađenje je da Milo Đukanović ima samo 58 godina. Bio je premijer i predsednik u različitim epohama Crne Gore od 1991. godine – Obuhvatajući raspad Jugoslavije pa sve do nezavisnosti države 2006. godine.

Lepote Crne Gore kriju ružnu istinu. Poznata kao turistička destinacija sa prelepim plažama, kristalnim jezerima i oslikanim planinama,međutim turisti retko shvate da ulaze u nešto što je manje država, a više privatna svojina predsednika i manjeg broja saradnika oko njega.

 

Ako nije poznato, njegovo učešće i povezanost sa mafijom su doboro dokumentovani. On je dobitnik „nagrade“ Čovek godine organizovanog kriminala i korupcije“ a i Fridom haus je degradirao stanje države od demokratije do hibridnog autoritativnog režima. Ali od skora, Đukanović se nalazi pred novim izazovom – ćup iz kojeg su hranjeni „partizani“ je osiromašen – ćup je prazan.

 

Prilagođavajući i izmišljajući zakon koji bi navodno bio u saglasju sa Ustavom, odlučio je da imovina Srpske pravoslavne crkve sada postane državno vlasništvo. Pored svog imena, druga najstarija pravoslavna crkva kod Slovena nije nacionalna – strani protivnik Đukanovića – već je dom milionima vernika na celom Balkanu, kao i svetu.

To je većinska crkva čiji vernici čine 80 odsto građana Crne Gore. I bila je prethodnik bezbrojnim granicama koje su crtane i precrtavane vekovima širom regiona. To je bila veoma smela odluka, ali kako je moguće da se oduzme pravna i sveta svojina crkve? Jednostavno, Đukanović je promenio zakon. Ali je pre toga uhapsio opozicione poslanike koji su bili protiv toga.

 

Prošlog decembra Zakon o slobodi veroispovesti je usvojen sa 45 glasova za u Potenkimonovoj skupštini. Iako nisu bili u plenumu, protivljenje opozicije zakonu je bilo jasno. Šezdeset hiljada ljudi je okupiralo ulice Podgorice – nekih 10 odsto populacije države – zahtevajući opoziv. Ovo nije bila mala verska tehnikalija zavučena u pravne zavrzlame, već problem od nacionalnog značaja. Veličina skupa je otkrila solidarnost protiv krađe sponzorisane od strane države, a koje su se građani Crne Gore umorili.

 

Kurir / Foto: Stefan Jokić