BORIS TADIĆ: Nikada se neću ostaviti politike

FOTO: Getty Images

Podeli vest!

„Vidimo se u nekom novom filmu.” Tim rečima završio je Boris Tadić govor u izbornoj noći kada je od Tomislava Nikolića izgubio predsedničku trku 20. maja 2012. godine.

 

Na isti datum, osam godina kasnije, Tadić za BBC na srpskom kaže da je već tada mogao da vidi obrise kom žanru će pripadati taj film.

„Znao sam i 2012. da će krenuti vreme autoritarizma i autokratije, a ne Periklovo doba, kako reče Vučić.

 

„Znao sam da će krenuti vreme laži, gebelsovske propagande, blaćenja, beščašća, makijavelizma, talas kriminalizacije i daleko gore korupcije nego u mom mandatu, za koju sam se osećao odgovornim što je nismo suzbili do kraja, iako je bila najvećim delom nasleđena iz perioda pre moje vlasti, ali smo je suzbili više nego ijedna prethodna vlast.”

Psiholog po obrazovanju, Tadić kaže da nije mogao ni da zamisli „dubinu patologije” u kojoj se nalazi srpsko društvo, a za slikoviti opis poziva se na naslov dela filozofa Erazma Roterdamskog „Pohvala ludosti”.

 

„Vučić pravi spomenike ludosti svuda po zemlji – čak i kad slučajno napravi dobru stvar, on je začini ludošću.

Kad kaže jednu normalnu, on mora da kaže deset nenormalnih rečenica – u svakom svom nastupu ima komponentu ludosti i ostavlja ih kao spomenike koje će biti veoma teško skloniti.”

Na predsedničkim izborima 2012. godine, Tadić je u prvom krugu pobedio, ali u drugom izgubio od Tomislava Nikolića, kandidata Srpske napredne stranke (SNS).

Tadić je osvojio 47,31 odsto glasova, a Nikolić 49,54 odsto.

Posle jednog mandata, Nikolića je na mestu predsednika zamenio njegov naslednik na čelu SNS-a Aleksandar Vučić.

 

Razlozi poraza – osam godina kasnije

Gotovo deceniju kasnije, Boris Tadić spremno se upušta u analizu šta je dovelo do poraza koji je promenio političku sliku, a razloge vidi drugačije nego javnost u Srbiji.

„Da pitate građane, oni bi rekli da su to razlozi poput zloupotrebe u 24 sporne privatizacije – a ipak većina njih ne bi znala da je samo jedna od tih privatizacija bila u mom mandatu i to sa jasnim i oslobađajućim sudskim epilogom.

„Moja odgovornost je što nisam uspeo da se do kraja izborim sa sklonošću ka korupciji delova Demokratske stranke, pri čemu svaka objektivna analiza i činjenice jasno govore da sam nasledio i taj problem – ali ipak to je došlo meni na naplatu.

 

„Greška je i što kadrovske promene nisam izvršio pre 2012. godine, umesto što sam planirao da se tome posvetim tek posle izbora.”

Umesto toga, sopstvenu ključnu odgovornost vidi na drugoj strani.

 

„Moja velika odgovornost je što sam u relativno kratkom periodu, i to neposredno pred izbore, otvorio rat sa svima, a to se ne radi – sigurno bih danas postupio drugačije.”

 

Nabraja da je „zaratio” sa Zapadom jer nije želeo da prizna Kosovo vođen idejom „da Srbija ne sme da izgubi u miru ono što nije izgubila u ratu”.

„Otvorio sam front protiv organizovanog kriminala – sudski deo vlasti osudio je na zatvorske kazne i same šefove mafije prvi put u našoj istoriji.

„Otvorili smo front protiv narkokartela i otkrili da je imao veliki socijalni i politički uticaj kroz ulaganja u poljoprivredu, rudarstvo, univerzitete pa čak i obdaništa, što je uticaj koga niko do tada u Srbiji nije bio svestan.”

 

Ujedinjenje DS-a, još jedna ideja koja teško uspeva

Šest godina od napuštanja Demokratske stranke, Boris Tadić pokušava da učini korak u suprotnom smeru – vrati svoj SDS i stranku Zajedno za Srbiju Nebojše Zelenovića u redove DS-a koji danas predvodi Zoran Lutovac.

„Meni se Dušan Petrović, Zelenović i Lutovac od decembra nisu javili da razgovaramo o tome i nikad nisu izneli razlog zašto su zaustavili taj proces, iako je naš dogovor bio da idemo ka tome.

 

„I dalje mislim da je formiranje jedne velike stranke, ne velike kao SNS, već velike u odnosu na druge organizacije u opoziciji, pretpostavka pobede nad Vučićevim monstrum sistemom sa 700.000 podanika.”

 

Tadić tvrdi da mu motiv nije povratak na čelo demokrata, na mesto koje je napustio u novembru 2012. godine.

„Ne znam zašto bih ja sad imao motiv da postanem predsednik DS-a – s obzirom na sve funkcije koje sam imao tokom svoje političke karijere, ja sam sigurno poslednji čovek u opoziciji kome bi mogli da pripisuju takve ambicije.

„Očigledno je ipak problem u tome što se za druge to ne bi moglo reći i to uglavnom baš za te koji meni pripisuju svoje želje – to je očigledna posledica autoprojekcije i strahova nekih ljudi.”

 

U ovom procesu i Tadić ima jedan uslov pod kojim neće učestvovati.

 

iZVOR: BBC Serbia